U svetu automobila, ekranizacija vozila postaje sve prisutnija, ali sa sobom nosi i nove izazove za proizvođače. Ove godine, milioni automobila su povučeni zbog problema sa displejima i kamerama za vožnju unazad. Naime, trenutni trendovi ukazuju na to da su problemi sa ekranima postali ozbiljan izazov koji bi mogao da se pogorša.
U današnje vreme, kada gotovo svuda gledamo u ekrane, od mobilnih telefona do televizora, nije iznenađenje što se tehnologija proširila i na automobile. Čak i najjednostavniji modeli danas dolaze sa velikim dodirnim ekranima, dok su digitalni instrumenti postali standard. U međuvremenu, sve više automobila oprema se i dodatnim displejima za putnike, čime se stvara dodatni izazov u pogledu bezbednosti i funkcionalnosti.
Masovna povlačenja vozila
Prema najnovijim podacima, trenutno je aktivno oko 30 povlačenja vozila zbog problema sa displejima. Ove akcije se već tiču otprilike 3,8 miliona vozila u Sjedinjenim Američkim Državama, a problemi variraju od kvarova kamera za vožnju unazad do potpunog gašenja displeja tokom vožnje. Ovo posebno pogađa kamere za vožnju unazad, koje su ključne za bezbednost vozača i putnika.
Jedan od najzastupljenijih proizvođača koji se suočava sa ovim problemima je Ford. Ova kompanija je već povukla više od 12 miliona automobila, od kojih se više od 2 miliona odnosi na neispravne slike sa kamera za vožnju unazad. Na primer, 3. marta, Ford je povukao 889.950 i 849.310 vozila zbog mogućih grešaka u prikazu slika sa kamera. Ova povlačenja obuhvatila su modele kao što su Ford Bronco, Escape, Edge, Explorer, kao i Lincoln Aviator i Corsair.
Problemi sa softverom i regulativama
Međutim, Ford nije jedini. Honda je povukla 325.588 vozila zbog problema sa kamerama, dok je General Motors povukao 276.879 automobila zbog sličnih grešaka u prikazu. Čak je i Lamborghini bio pogođen; ova luksuzna marka je povukla sedam superautomobila zbog nedostupnosti slike sa kamere. Ovakvi problemi se ne dešavaju slučajno, već su direktno povezani sa promenama u regulativama koje su se dogodile u poslednjim godinama.
Kameri za vožnju unazad su postale obavezne na svim novim putničkim vozilima prodatim u SAD od 1. maja 2018. godine, kada je stavljena na snagu Federal Motor Vehicle Safety Standard No. 111. Iako je od tada prošlo osam godina, mnogi automobili koji su povučeni zbog ovih problema dizajnirani su i prodati u to vreme. S obzirom na to da većina proizvođača koristi centralni displej za prikaz slika sa kamera, softverski problemi koji uzrokuju gašenje ili kašnjenje slike mogu pokrenuti bezbednosna povlačenja, čak i kada su kamere same po sebi ispravne.
Porast problema sa ekranima
Osim problema sa kamerama, mnogi proizvođači se suočavaju i sa drugim greškama u funkcionisanju displeja. Na primer, Hyundai je povukao 96.310 SUV vozila zbog problema sa ekranima koji mogu postati crni tokom vožnje, dok je Genesis povukao 83.877 vozila zbog istog problema. Nissan je takođe povukao 51.589 automobila zbog grešaka u softveru. Ovi problemi nisu samo teoretski, već su mnogi vozači na sopstvenom iskustvu osetili frustraciju kada su njihovi displeji iznenada postali crni.
Jedan od takvih primera je iskustvo vozača BMW 230i koji je nakon nekoliko meseci vožnje primetio da su se i digitalni instrumenti i centralni displej isključili dok je vozio autoputem. Ovaj problem je rešen zamenom celog uređaja, ali to nije jedini slučaj. Mnogi vozači su prijavili slične probleme, ali BMW do sada nije izdao nikakva povlačenja.
Budućnost tehnologije u automobilima
Na tržištu automobila, ekrani su postali neizbežni. Prema podacima konsultantske kompanije IHS Markit, u 2014. godini je samo nešto više od polovine novih vozila imalo ekrane, dok je taj broj porastao na gotovo 98 procenata do 2026. godine. Sa više ekrana, postoje i veće šanse za greške, što predstavlja ozbiljan izazov za proizvođače.
Dok su ekrani prisutni u vozilima više od decenije, njihova uloga je postala mnogo složenija. Danas su povezani sa raznim sistemima u vozilu, uključujući kamere, senzore za parkiranje i bezbednosne sisteme. Kada neki od ovih displeja prestane da funkcioniše, to može ozbiljno ugroziti bezbednost vozača i putnika.
Na kraju, može se reći da je jedan od pozitivnih aspekata ovih problema to što regulatori sada tretiraju softverske greške na isti način kao i mehaničke kvarove, posebno kada su bezbednosna pitanja u pitanju. U doba vozila sa softverskim rešenjima, mnogi problemi se mogu rešiti putem „over-the-air“ ažuriranja, što znači da proizvođači mogu brzo reagovati na nove izazove. Ipak, jedan mali softverski problem može uticati na više sistema, pa će izazov u narednim godinama biti ne samo dodavanje nove tehnologije, već i osiguranje da ta tehnologija funkcioniše bez greške svaki put.
